U Žeginom loncu

Povodom Međunarodnog dana materinskog jezika koji se obilježava 21. veljače, odlučili smo saznati nešto više o govoru kraja u kojem živimo te smo posjetili Milana Žegarca – pravog čuvara samoborskog govora. 

Jer materinski jezik prvi je jezik koji neka osoba nauči i nije samo sredstvo sporazumijevanja. To je glas djetinjstva, kuhinje, dvorišta, prvih riječi i prvih priča.

Za sve koji još ne znaju tko je Milan Žegarac ili po domače Žega, možemo reći ovako: čovjek koji najviše zna o samoborskoj kajkavštini. Dugi niz godina proučava samoborski govor, običaje i sve što je vezano uz Samobor. Između ostalog autor je Tematskog rječnika samoborskoga kajkavskog govora.

GKS: Može li netko biti čovjek biti Samoborec ako ne govori po Samoborski?

Žega: More, ali mora ga se prvo primiti u samoborske redove. Treba projti više let, da se vidi kak se ponaša, da nije neka frkafula, da je za društvo, da je dobar za okolicu i da zna govoriti po samoborski, jer ako ne zna govoriti po samoborski onda mu se rugaju.

GKS: Koja riječ najbolje opisuje Samoborce?

Žega: Priguzati.

GKS: Koja ti je samoborska riječ posebno draga?

Žega: Ne znam, moram se zmisliti jer mi ih je puno dragih. Morti: bertija, niškoristi, bedak…flundra.

GKS: Koja ti je posebno draga od samoborskih toponima?

Žega: A, toponimi su posebna priča, jer su nastali od starih vjerovanja. Tepec je tamna strana svetišta nekadašnjih koji ide od „maslotepec“ kaj znači zlo. Stražnik ili Strašnik ide od „strahor“ dakle svetli bog di su podignute i crkvice svetog Vida i svetog Križa, a sveti Vid je vrhovni staroslavenski bog, a Hajdovčak naziv dobio po hajdima koji su se tu skrivali, visoki divovi…

GKS: Čujemo Samobor, ali i Sanobor, što je točno „po samoborski?

Žega: Točno je Samobor sa m. S dužinom! A ovo sa „n“ su donesli ikavci koji su se tu doselili i mijenjaju m sa n.

GKS: I, na kraju Žega, koje bi samoborsko jelo preporučio dotepencima?

Žega: Bažul čušpajz.

GKS: Imaš neki dobar recept?

Žega: Kakti prvo, moram reči da mi opče ne znamo kolko je naš bažul čušpajz dober i zdraf.

Ovak ide recept: večer predi temfanja namočite bažulek vu vodu, pri tem najte škrtarit jer bute mesto čušpajza dobili jušicu.

Onda zemite velki lonec i denite kuhati bažul koji ste malo posolili.

Dok se bažulek kuha zdinstajte dost luka dok se fino na kašicu ne raspadne.

Gda je bažul negdi na pol kuhan metnite v lonec koji režen češnaka, par listof lorbera, črni paper v zrnu, može i narezane mrkvice i nekaj domačega špeka – more i kožica, par češnofki zbok bolšega šmeka.

V drugem loncu malo sprekipite suhega bunceka ili rebreca, tu prvu vodu hitite zbog dimlenja. Potem i to lepo zesipajte k bažuleku. Pred sami konec dodajte k semu još dve jušne žlice domačega ajvara i temfajte dok se to skupa fino ne sljubi. Ajvar nemojte metati ranije jer se onda bažul neće skuhat do kraja! Solite na koncu zbog soli u mesu, da ne bu preslano!

Potem tega znalo bu se i još bolše čulo za pol vure gdo je gazda pri hiži!

Foto: Ines Ibrišević